Muzej koji nas uči da rimsko nasleđe nije samo prošlost — već deo identiteta koji delimo.
4. januar 2026. | M.Al.Mešanović | Beograd
U samom srcu drevne Brage, grada čije su ulice prožete naslagama vremena, smešten je muzej koji čuva najstarije slojeve ljudske prisutnosti na ovim prostorima — Museu D. Diogo de Sousa. Ova ustanova, koja nosi ime po biskupu i vizionaru iz 16. veka, predstavlja živo svedočanstvo arheološkog i kulturnog bogatstva severnog Portugala. Upravo je biskup De Souza započeo sa zaštitom i istraživanjem arheoloških artefakata u Bragi u sklopu urbanističkih planova za dalji razvoj grada. Njegovi napori bili su usmereni na prevashodno na zaštitu brojnih rimskih miljokaza ali i drugih spomenika. U narednim vekovima, nastavljaju se arheološka istraživanja, ali muzej kao krovna institucija osniva se tek 1918. godine po nastanku današnje Republike Portugalije. Nažalost od ideje do realizacije, kako to često biva, neophodno je da prođe mnogo vremena. Novoosnovani muzej prolazi kroz period bez ikakve stalne zgrade ili barem izložbenog prostora, poput muzeja grada Beograda ili Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. Privremeno rešenje za muzej nalazi se 1980. godine, dok se sredinom poslednje decenije dvadesetog veka muzej useljava u namenski građen objekat.
Smešten na obodu starog grada, ali na mestu gde se nalazio epicentar antičke Bracare Auguste muzej nije samo čuvar predmeta iz daleke prošlosti, već i aktivan istraživački centar koji, u saradnji sa nacionalnim i međunarodnim institucijama, otkriva i tumači tragove ljudske civilizacije od praistorije do srednjeg veka. Zgrada muzeja, iako danas stara preko 30 godina privlači prolaznike da skrenu sa svog puta i provedu barem pet minuta istražujući prostrani trg koji čini najveći deo otvorenog prostora. Ovo smelo zdanje jednostavnih i pravih linija, delo portugalskih arhitekata, komunicira sa svojim posetiocima po uzoru na Gradsku galeriju u Štutgartu ili Nacionalnu galeriju u Londonu.
Imali smo čast da ovim prostorom prođemo u pratnji direktorke, dr Marije Žoze de Souza, arheologa i strasnog čuvara istorije. Gospođa De Souza nas je dočekala u holu muzeja, a zatim je usledio polučasovni intervju. Očekivali smo da nas nakon završenog formalnog razgovora neko od saradnika muzeja provede kroz prostorije i postavku, ali usledilo je prijatno iznenađenje – vođeni obilazak u pratnji direktorke muzeja. Dok nas je vodila kroz hronološki raspoređene sale, sa pažnjom nam je predstavila sve — od prvih kamenih alatki do složenih mozaika rimskih vila, objašnjavajući kontekste i priče koje se kriju iza eksponata.
De Souza: „Glavni cilj naše stalne postavke jeste da ispričamo priču o Bragi i njenim stanovnicima, od najranijih vremena do ranog Srednjeg veka. Ne bavimo se isključivo velikim događajima, već i svakodnevnim životom i promenama koje su oblikovale grad.“
Naš obilazak započeo je duboko ispod tla — u muzejskoj kripti — gde nas je sačekao redak i izuzetno vredan nalaz: rimski mozaik iz I veka, očuvan in situ. Uprkos visokoj kiselosti zemljišta u Bragi, što inače otežava očuvanje takvih ostataka, ovaj mozaik je preživeo vekove i danas je integrisan u samu strukturu muzeja. Dekorisan je geometrijskim motivima u crnoj i beloj boji: jedan panel podseća na šahovsku tablu sa krstastim šarama u suprotnim bojama, dok drugi prikazuje ponavljajuću mrežu „peščanih časovnika”, napravljenih od granitnih i krečnjačkih tesli. Prisustvo ovog mozaika daje muzeju ne samo temelj u bukvalnom, već i u simboličkom smislu — istorija Brage zaista počinje ispod naših nogu.
Nakon tihe fascinacije nad rimskim mozaikom u kripti, naš obilazak nas je vratio na prvi sprat muzeja, gde započinje hronološki osmišljena stalna postavka. Prva sala posvećena je regionu Minjo (Minho) u najranijim periodima istorije – od praistorije do prvih kontakata sa Rimljanima. Kroz pažljivo kurirane artefakte i rekonstrukcije, posetilac stiče uvid u razvoj lokalnih zajednica, njihove običaje, mitologiju i prve tragove spoljnog uticaja koji će kulminirati dolaskom Rimljana. Već ovde se oseća pažljivo usmeravanje narativa: muzej ne prikazuje samo „ulazak Rimljana“, već i zatečeni svet koji će s njima stupiti u dinamičan kontakt. Naročitu pažnju u ovoj sali privlači granitna statua ratnika iz gvozdenog doba.
U drugoj sali otvara se novo poglavlje – priča o nastanku i razvoju Bracare Auguste, rimskog grada koji će postati jedna od najvažnijih tačaka severozapadnog Iberijskog poluostrva. Ovde se posebna pažnja posvećuje integraciji grada i njegove okoline u veliko Rimsko carstvo, što se ogleda kroz eksponate, ali i interpretativne tekstove koji ističu kulturnu i ekonomsku razmenu.
U fokusu postavke je impresivna razmena materijala i dobara – od stakla i keramike do pigmenta i nakita – koji su stizali iz najudaljenijih krajeva Carstva, kako bi unapredili lokalnu zanatsku proizvodnju, ali i svakodnevni život stanovništva. Rimljani nisu samo doneli novu administrativnu i vojnu organizaciju, već i materijalnu kulturu koja je ostavila snažan pečat na sve sfere lokalne svakodnevice.
U samom srcu sale posetioci nailaze na jedan od najupečatljivijih eksponata čitavog muzeja – rimsku posudu od srebra, bogato ukrašenu zlatom i crnim umetkom, datiranu u doba cara Avgusta. Ova posuda, pronađena 1979. godine tokom arheoloških iskopavanja rimskih termi u oblasti Cividade, predstavlja jedinstven primerak u čitavom Rimskom carstvu. Kako je naglasila direktorka muzeja, ovo je predmet izuzetne umetničke i istorijske vrednosti, koji svedoči o umeću rimskih zlatara, ali i o kulturnim tokovima koji su oblikovali svakodnevni život u provincijskoj Bracari. Iako je delovala kao periferni grad, Bracara Augusta je bila duboko povezana sa centrom moći – Rimom – kroz stil, ikonografiju i luksuzne predmete dopremane iz najrazličitijih delova Carstva.
Pre nego što se vratimo na donji nivo muzeja, direktorka nas vodi do bašte koja je svojevrsni park rimskih miljokaza. Ovde su na otvorenom prostoru izloženi neki od miljokaza otkrivenih u regionu. Ali tek nas čeka prava senzacija kada siđemo na donji nivo muzeja. Dočekuje nas treća sala muzeja sa najvećom i najbolje očuvanom kolekcijom rimskih miljokaza u svetu. Kako direktorka ističe – mnogim posetiocima ovo je najatraktivniji deo muzeja i većina posetilaca se za uspomenu fotografiše upravo na ovom mestu.
Poslednja sala stalne postavke posvećena je životu u rimskim domaćinstvima i savremenim metodama u arheološkim istraživanjima. Direktorka objašnjava da je odnos lokalnog stanovništva prema rimskom nasleđu u Bragi složen: zbog obilja spomenika ljudi često imaju utisak da je to „podrazumevajuće“ i ne pridaju mu dovoljnu važnost, dok je ubrzana urbanizacija poslednjih decenija dodatno stvarala konflikte oko gradnje na arheološkim nalazištima. Muzej i stručnjaci nastoje da kroz obrazovne programe — pre svega sa decom — razviju svest da je rimsko nasleđe deo savremenog identiteta grada, čak i ako je reč o delu istorije koji je došao „sa strane“. Iako pojedini smatraju da „slaviti Rim“ znači slaviti osvajača, ističe da je važno prihvatiti sve slojeve prošlosti, učiti iz njih i preneti odgovornost za očuvanje nasleđa budućim generacijama.
U Muzeju posetioci mogu da se upozanuju i sa zbirkom Bühler-Brockhaus, izuzetnu donaciju supružnika Hans-Petera Bühlera i Marion Bühler-Brockhaus. Ove izuzetne mecene su decenijama podržavali kulturu kroz darivanje umetničkih i arheoloških predmeta muzejima širom Evrope. Od 2006. žive u Portugaliji, a 2015. započeli su potragu za mestom gde bi njihova privatna zbirka bila adekvatno čuvana i predstavljena. Izbor je pao na Muzej D. Diogo de Souza, zahvaljujući bogatoj arheološkoj postavci i laboratoriji za konzervaciju. Prve donacije stigle su 2017, a proces je zaključen 2019. predajom rimskog mramornog portreta cara Avgusta. Danas zbirka broji oko 300 predmeta, uglavnom iz mediteranskog sveta, i dodatno obogaćuje narativ o prošlosti Bracare Auguste i šireg regiona.
Nadamo se da Vas je ova reportaža iz jednog od najbogatijih i najvažnijih arheoloških muzeja Portugalije zaintrigirala da krenete rutom kojom putnici iz Srbije i regiona ređe idu. S tim uvezi, direktorka je sa nama podelila podatak da je tokom 2024. godine svega petoro posetilaca bilo iz Srbije, dok su su oni iz Hrvatske i Slovenije bili brojniji ukupno oko stotinjak.
Na kraju, reči direktorke ostaju da odjekuju poput jednostavne, a duboke istine: „Mi nismo Rimljani. Mi smo — takođe — Rimljani. Mi smo i sve ono drugo.“ Upravo u tom slojevitom identitetu leži razlog da nasleđe ne posmatramo kao kamen iz prošlosti, već kao živu baštinu koju je potrebno štititi, tumačiti i deliti — kao deo priče o nama samima.
- Naša poseta realizovana je u maju 2025. godine zahvaljujući odobrenju institucije Museus e Monumentos de Portugal (nacionalne ustanove nadležne za muzeje i spomeničko nasleđe), kao i podršci uprave i zaposlenih Muzeja arheologije D. Dioga de Souze.