10. januar 2025. | M.Al.Mešanović | Beograd
Dragi čitaoci i posetioci internet portala Putešestvija, vežite se. Polećemo!
Ideja za nastanak jednog ovakvog portala, posvećenog turizmu i saobraćaju, kulturi, očuvanju prirodne i kulturne baštine i međuetničke saradnje postoji već neko vreme od kako me je grupa posvećenih ljudi savetovala da svoja usmena izlaganja sa putovanja pretočim u pisanu reč. I konačno sredinom novembra godine na isteku krenulo se sa pripremom ovoga što je danas pred Vama – priprema se osnivanje udruženja građana centar Putešestvija, registruje se internet domen i zakupljuje hosting za web stranicu. Osnivač internet portala Putešestvija je upravo navedeno udruženje. Kao osnivač i urednik portala, zahvaljujem se svima koji su svojom podrškom omogućili da danas objavom ovog prvog putešestvija razvijemo krila i poletimo.
U mesecima i godinama pred nama, trudićemo se da doprinosom članova i prijatelja udruženja prikažemo sve lepote naše planete – putopisima, foto-reportažama, poezijom…
Srbija je bajkovita. Srbija je velika tajna. Srbija osvoji svakog posetioca. Srbija je lepa, kako sa kopna, tako i sa svojih reka i jezera, ali i iz vazduha. I upravo iz vazduha ulazimo u svet putovanja nešto po Srbiji, nešto po Evropi ali i po drugim kontinentima. Od nekoliko međunarodnih aerodroma za putnički saobraćaj u Srbiji, najmoderniji i najnoviji je aerodrom Konstantin Veliki u Nišu, otvoren za saobraćaj pre nepunih pet meseci. Stoga, odlučili smo da Vam predstavimo novi terminal ovog aerodroma, jedan broj pejzaža Srbije upravo iz vazduha ali i iskustvo na jedinom dostupnom domaćem letu u Srbiji – između Niša i Beograda.
Današnje putešestvije započinjemo u Nišu, jednom od četiri najveća grada u Srbiji, univerzitetskom, kulturnom i privrednom centru juga Srbije, grada koji je od svog nastanka još u Starom veku bio važno raskršće puteva. Rimski Naisus mesto je rođenja cara Konstantina Velikog, zaslužnog za ozakonjenje hrišćanstva kao vere u velikom Rimskom carstvu. Zbog svog povoljnog geografskog položaja, Niš je kroz istoriju menjao vladare, a značajnih događaja nije manjkalo ni do današnjih dana: Bitka na Čegru, oslobođenje Niša od Turaka, puštanje u rad prve pruge u Kraljevini Srbiji (Beograd-Niš), proglašenje rata Kraljevini Srbiji od strane Austrougarske, golgota stanovnika Niša u oba Svetska rata, balet fudbalera niškog Radničkog na evropskoj sceni osamdesetih godina prošlog veka, itd.
Do niškog aerodroma iz srca grada stiže se za ne više od dvadesetak minuta gradskim prevozom i to linijama 34A/34B. Vožnja je udobna i mesta u autobusu ima dovoljno za sve putnike namernike i njihove pratioce. Po prelasku južne pruge stiže se u zonu aerodroma gde se ova kratka vožnja autobusom i završava. A pred putnicima se nalazi novoizgrađeni terminal međunarodnog aerodroma Konstantin Veliki Niš, kako u upravi JP Aerodroma Srbije ističu novog simbola Niša.
Dozvolićete da se na trenutak vratimo u prošlost i saznamo kako je sve zapravo počelo. Aerodrom u Nišu svečano je otvoren 12. oktobra 1986. godine aeromitingom i sletanjem prvog JAT-ovog aviona. Tokom 1990-ih, usled političkih problema i sankcija, aerodrom je uglavnom održavao sezonske letove ka Tivtu. Tokom NATO bombardovanja 1999. godine, aerodrom je pretrpeo značajna oštećenja, ali je zahvaljujući donaciji Norveške obnovljen i ponovo otvoren pod novim imenom Kontantin Veliki 2003. godine. Od tada, aerodrom beleži postepeni rast saobraćaja, posebno nakon uvođenja linija niskotarifnih kompanija 2015. godine, što je doprinelo boljoj povezanosti Niša sa evropskim destinacijama. Tzv. PSO (Public Service Obligation) letovi odnosno linije od javnog značaja, koje obavlja nacionalna aviokompanija Air Serbia u okviru ugovora o obavljanju letova od javnog značaja, započeli su 15. jula 2019. godine. Na taj način putnici iz Niša ostvarili su bolju povezanost sa destinacijama u Nemačkoj, Austriji, Italiji, Mađarskoj, Švedskoj, Sloveniji i Crnoj Gori. Aerodrom Konstantin Veliki u Nišu postao je deo Javnog preduzeća Aerodromi Srbije u oktobru 2019. godine. Novim ugovorom o PSO letovima, 6. januara 2022. godine Air Serbia je uvela direktne letove između Beograda i Niša. Letovi se od tog dana realizuju dva puta sedmično po dva leta u jednom danu.
Povećanjem broja putnika i destinacija kao i tehnološkim napretkom, postalo je jasno da postojeća zgrada putničkog terminala ne može da pruži zahtevani nivo komfora putnicima. Kamen temeljac za novu terminalnu zgradu Aerodroma Konstantin Veliki u Nišu je postavljen 21. marta 2022. godine. Ovaj projekat je deo šireg plana modernizacije i proširenja kapaciteta niškog aerodroma. Zahvaljujući našoj fotografskoj arhivi možete da vidite kako je izgledao niški aerodrom u godinama pre izgradnje novog terminala, ali i kako su tekli radovi na izgradnji nove terminalne zgrade.
Aerodrom “Konstantin Veliki” u Nišu otvorio je novu zgradu putničkog terminala 23. jula 2024. godine. Ova moderna zgrada površine 7.500 kvadratnih metara sadrži 10 check-in šaltera, free shop od 400 kvadrata, poslovne prostorije za avio-kompanije, rent-a-car agencije, biznis klub i VIP deo, pružajući sadržaje u skladu sa standardima savremenih evropskih aerodroma. Ukupna investicija u terminal iznosila je 16 miliona evra, dok je dodatnih 17 miliona evra uloženo u infrastrukturu, uključujući prilazne saobraćajnice i parking sa 580 mesta za putnička vozila, 103 mesta za kamione, pet punjača za električna vozila i zelene površine sa 200 sadnica. Prvi let iz nove zgrade realizovan je 24. jula 2024. godine u 06:50 časova ka Atini.
Decembar 2024. godine – konačno se nalazimo ispred nove terminalne zgrade. Prostor je ukusno pejzažno ukomponovan parkom sa starim i novim drvećem, rastinjem i sezonskim cvećem, rasvetom i klupama. Fasada novog terminala je savremena, a na sebi ponosno nosi naziv aerodroma na srpskom i engleskom jeziku. Već sada je jasno kakav je ovo pomak u komforu putovanja iz Niša u odnosu na prethodne decenije. Ulazni hol je prostran i svetao, a sa plafona vise božićne zvezde kao deo praznične dekoracije. Desni deo terminala za odlaske sadrži šalter za informacije, rent-a-car agencije, prostije avio-kompanija, prostoriju za bebe i toalete, levi veći deo rezervisan je za putnike koji lete iz Niša. Ovaj deo je dodatno privlačan jer je fasada ka ulici i parku staklena, te je prostor ispunjen prirodnom svetlošću. Upravo ovde se vrši prijava na let i predaja prtljaga na jednom od 10 check-in šaltera. Nakon toga putnici se usmeravaju do samog kraja zgrade gde se vrši provera kupona za ukrcavanje u avion. I ovde naročita pohvala operateru aerodroma – za putnike za štampanim kuponima za ukrcavanje predviđene su automatske kapije za prolaz u restriktivnu zonu, kao na velikom broju aerodroma u Evropi i šire.
Penjemo se pokretnim stepenicama na sprat gde se vrše KD kontrola, a po potrebi i carinska i pasoška. S obzirom da je u vreme našeg boravka u Nišu jedini odlazni let bio za Beograd, poslednja dva kontrolna punkta nisu bila u funkciji. Putnicima je sada na raspolaganju osam prolaza za pasošku kontrolu, što će svakako za skratiti vreme čekanja u slučaju međunarodnih letova. Potom se stiže do strane terminala okrenute ka poletno-sletnoj stazi. I kako bismo razjasnili našim čitaocima, anegdota iz vazduhoplovnih škola glasi: Piste su za manekenke i manekene, a poletno-sletne staze za vazduhoplove. U ovom prostoru nalazi se novi free shop, značajno veći od starog, a u planu je otvaranje i biznis kluba. S obzirom da sa razglasa već objavljuju ukrcavanje na let JU1103 ljubazno osoblje nas usmerava da se uputimo stepenicama (ili pokretnim stepenicama) u prizemlje gde se nalaze sva 4 izlaza za ukrcavanje. Plafoni su visoki, čekaonica je prostrana i osvetljenja prirodnom svetlošću. Posebna pažnja ukazana je roditeljima sa bebama, jer se i ovde nalazi još jedna prostorija za bebe, kao i toaleti za sve putnike. Trenutno u čekaonici nema prodavnica niti aparata za kupovinu hrane/pića. Po očitavanju karata za ukrcavanje i kontroli putnih isprava, stajemo u red koji se formirao i čekamo da izađemo iz terminalne zgrade. Nakon nekoliko minuta, osoblje otključava vrata i krećemo ka našoj čeličnoj ptici, odnosno Airbus-u 319 u bojama Air Serbia, registarske oznake YU-APA i imena Miki Manojlović. Pak, aerodromsko osoblje nas ponovo zaustavlja na otvorenom prostoru gde čekamo još nekoliko minuta. I ovde moramo da istaknemo zamerku operateru aerodroma. Da li će putnici u uslovima vetra, kiše ili snega čekati bez zaklona na odobrenje za ukrcavanje?
Konačno krećemo ka avionu. Ukrcavanje se vrši jednim stepenicama, kroz prednja vrata vazduhoplova. Ljubazno kabinsko osoblje Air Serbia poželelo nam je dobrodošlicu na ulasku, a potom je deo osoblja pružao podršku putnicima pri smeštanju na dodeljena sedišta. Za razliku od prethodnih letova iz Niša, ovaj put sedim sa desne strane ali i dalje do prozora. Ima li čega boljeg za vazduhoplovnog entuzijastu i pasioniranog ljubitelja zemljopisa? Ukrcavanje je završeno za nepunih deset minuta, nakon čega je po zatvaranju vrata posada izvršila i bezbednosnu demonstraciju. Airbus kreće da taksira od stajanke ka poletno-sletnoj stazi 29. Iza praga poletno-sletne staze vidi se Niš sa svojim soliterima, a iza njih u daljini čini se kao da obrisi Suve planine i Seličevice grle grad. U narednom trenutku dok kapetan obaveštava kabinsko osoblje da zauzmu svoja mesta za poletanje pogled mi luta daleko iza terminalne zgrade Konstantina Velikog ka planini Kurilovo.
Četiri minuta pre planiranog polaska, polećemo! Kroz nekoliko trenutaka pejzaž se dramatično menja – na tlu se jasno vide autoputevi A1 i A4, naplatna rampa „Niš – sever“, ali daljine nas zovu i to s razlogom jer kako se avion penje tako su sve uočljiviji impozantni snegom pokriveni vrhovi Stare planine. Iako kalendarska zima još nije stigla u Evropu i iako snega nema ni u Nišu ni u Beogradu, priroda se odupire čoveku i pokazuje svu svoju veličinu i otpornost. I drago mi je da stvari stoje tako i pored sveprisutnog globalnog zagrevanja i efekta staklene bašte. Narednih par minuta, nije ni čudo, pogled mi je usmeren ka Staroj planini. Sanjar u meni je sebe preneo u svet iz Tolkinovih romana zamislivši Samotnu planinu pokrivenu snegom u čijem trbuhu spava zloslutni zmaj, vatrenog daha, Šmaug.
Daleko iznad maglenih gora hladnih,
u tamnice mračne i ponore gladne,
krenuti moramo prije svitanja,
u potragu za davno zaboravljenim zlatom.
Ali vreme leti, a avion sigurno i brzo leti ka Beogradu i ubrzo se nalazimo iznad Deligrada i bivamo nagrađeni pogledom ka Bovanskom jezeru odakle se Aleksinac snabdeva vodom i atraktivnom i misterioznom Rtnju, koji decenijama privlači ne samo planinare već i sportske ekipe ali i obične turiste.
Let između dva grada u Srbiji je jedan od najkraćih komercijalnih letova nacionalnog avioprevnozika i jedini let na kome nije predviđen servis. Eto zgodne prilike da testiramo kabinsko osoblje! Pritiskam dugme za poziv osoblju, nakon jednog minuta prilazi mlada dama a ja ljubazno molim za čašu vode. Za tren oka dobio sam svoje osveženje i to u plastičnoj brendiranoj čaši. Nakon svih prijatnih zemljopisnih uzbuđenja, baš ono što mi je trebalo! Zatim odlazim u šetnju duž putničke kabine i po povratku na svoje sedište uviđam da smo već blizu Smederevske Palanke, ponosnog trudbeničkog grada čije ime je proslavila fabrika šinskih vozila Goša. Uočava se i Velika Morava, ali i Dunav, a pasionirani ljubitelj zemljopisa može ocrtati i obrise Smedereva, grada od davnina…
Avion se polako spušta i u nivou Ostružnice prelazi preko Save. Beograd sa svojim mostovima, visokim zgradama i naseljima poput Železnika je kao na dlanu. A tu je naravno i Savsko jezero, poznato kao Ada Ciganlija, omiljeno mesto mnogih Beograđana ali i posetioca glavnog grada. Pre bezmalo 17 godina, šetalištem duž obala jezera prošao je, po poslednji put do danas i olimpijski plamen iz Grčke, koji je te 2007. godine stigao u Beograd za ceremoniju otvaranja 9. evropskog olimpijskog festivala mladih EYOF-a. Autor ovih redova je imao čast i odgovornost da trčeći prati jednog od nosilaca olimpijskog plamena.
Pred nama je sremska ravnica, novobeogradski blokovi i novi kontrolni toranj beogradskog aerodroma Nikola Tesla. Avion nastavlja ka severozapadu da bi u ataru Pećinaca napravio zaokret i krenuo ka poletno-sletnoj stazi 12L beogradskog aerodroma. Pola sata je prošlo kao u trenu i avion se parkirao uz terminalnu zgradu. Po ustaljenoj praksi za domaći let, putnici se iskrcavaju stepeništem na zadnji izlaz i potom se prevoze autobusom do domaćih dolazaka. Za manje od minuta po izlasku iz aerodromskog autobusa našli smo se u centralnom holu starog beogradskog aerodroma, remek dela savremene arhitekture čiji su projektanti većinski bile dame.
Došli smo do samog kraja našeg prvog putešestvija. Ali ovo je samo poziv za neka nova putovanja. Do sledećeg čitanja!
Update (January 20th 2025): English version of this flight report was published by ExYu Aviation on January 19th 2025.