6. avgust 2025. | M.Al.Mešanović | Beograd
Tragom najnovije vesti da su Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije i Ambasada Italije u Beogradu obnovili razgovore o uspostavljanju direktne železničke veze Beograd–Trst, portal Putešestvija odlučio je da istraži istorijat ove linije, aktuelnu situaciju i potencijalne domete njenog obnavljanja.
U razgovoru ministarke Aleksandre Sofronijević i ambasadora Italije Luke Gorija istaknuta je obostrana spremnost da se analizira mogućnost vraćanja putničkih vozova na ovu trasu, posebno u svetlu sve veće zainteresovanosti kako građana tako i lokalnih zajednica s obe strane granice. Simbolično, inicijativa se pojavljuje u trenutku kada Trst započinje novo razdoblje kao saobraćajna i kulturna kapija Evrope ka Balkanu.
Trst – luka istorije i simbol otvorenosti
Za Srbiju i nekadašnju Jugoslaviju, Trst je bio više od običnog jadranskog grada. Bio je simbol izlaska na more, centar trgovine i luksuza, ali i duhovno središte srpske zajednice još od 18. veka. Pravoslavni Srbi u Trstu podigli su i svoju crkvu i školu, a vozovi iz Beograda za Trst su, tokom decenija 20. veka, prevozili sve – od turista do studenata i radnika.
Od „Venezia Expressa“ do tišine perona: Istorija i izazovi železničke veze Beograd–Trst
U vreme pre raspada SFRJ, Jugoslovenske železnice su održavale direktnu železničku vezu između Beograda i Trsta, preko Zagreba i Ljubljane. Jedan od najpoznatijih vozova bio je brzi voz Ex 262/263 „Venezia Express“, koji je iz Beograda polazio u 20:00, a u Trst stizao u 08:55 narednog jutra – ukupno 12 sati i 55 minuta putovanja uz jednu pasošku i carinsku kontrolu. Nakon Trsta, voz bi nastavljao ka Veneciji, gde je stizao u 11:38.
Početkom nemilih događaja u bivšoj Jugoslaviji, železničke veze između Beograda i Zagreba, a time i i Italije, bile su prekinute. Ta situacija nije bila samo posledica saobraćajnih ili ekonomskih razloga – političke okolnosti nakon raspada Jugoslavije, kao i ograničenja u slobodi kretanja, učinili su da putovanje železnicom preko Hrvatske i Slovenije bude praktično nemoguće tokom čitave jedne decenije.
Tek nakon političkih promena u Srbiji i normalizacije odnosa u regionu, postepeno su se stvarali uslovi za obnovu međunarodnog saobraćaja. U tom svetlu treba posmatrati i pojavu direktnih kola za Italiju, koja su uvedena od decembra 2006. godine.
Tada je Železnica Srbije ponovo omogućila putovanje do Venecije, ali u obliku direktnih kušet-kola, priključenih međunarodnom brzom vozu B 412 „Nikola Tesla“, koji je iz Beograda polazio za Zagreb u 15:45. Ova kola su se u Zagrebu priključivala noćnom vozu EN 240 iz Budimpešte za Italiju. Putovanje je bilo osmišljeno tako da putnici noć provedu u kušetu i ujutru stignu u Veneciju (Venezia Santa Lucia) oko 07:16. Povratak je bio planiran u 21:04, sa dolaskom u Beograd u 12:16 narednog dana. Cena u jednom pravcu iznosila je 55 evra, uz doplatu od 14 evra za kušet i uključen doručak. Ova kola su, međutim, zaobilazila glavnu stanicu u Trstu, stajući u Opčinama iznad grada.
Međutim, sa novim redom vožnje za 2011/2012. godinu, ukinuta su direktna kola za Veneciju, čime je okončana i ova kratka epizoda obnovljene veze sa Italijom. Istovremeno, prestala je i veza ka Minhenu u sklopu voza „Sava“, što je označilo opšti trend gašenja međunarodnih linija iz Srbije ka zapadnoj Evropi. Putnici su i dalje mogli putovati, ali su morali presedati – često u nepredvidivim uslovima, sa nesigurnim vezama i neujednačenim servisom.
Još početkom prethodne decenije, tadašnji ministar infrastrukture Srbije Milutin Mrkonjić javno je isticao potrebu za obnovom međunarodnih železničkih veza sa Italijom, uz mogućnost ponovnog uvođenja linije ka Trstu. Iako tadašnja inicijativa nije dala konkretne rezultate, predstavlja jedan od ranih pokušaja da se ova važna trasa vrati na mapu evropskih železničkih linija.
Od marta 2020. godine, međunarodni putnički saobraćaj iz Srbije ka Zagrebu i Ljubljani potpuno je ugašen. Zvanično, razlog je bila pandemija COVID-19. Ipak, ni pet godina kasnije, i pored tehničkih kapaciteta, modernizacije infrastrukture i izraženog interesovanja građana i lokalnih zajednica – vozova još nema.
Ohrabrujuće je da je „Srbijavoz“ već započeo modernizaciju dela svojih vagona tipa Z1, koji su nekada korišćeni u međunarodnom saobraćaju (a danas saobraćaju na liniji Beograd–Bar). Prema planu iz 2025. godine, 20 vagona biće osposobljeno za brzine do 200 km/h, uz visok nivo udobnosti za putnike, čime bi ponovo mogli postati nosioci međunarodnog železničkog saobraćaja. Kada je 30. juna 2018. godine u 21:40 sa perona Glavne železničke stanice u Beogradu krenuo poslednji voz – delimično sastavljen i od kola Z1 domaće proizvodnje – simbolično je zatvorena jedna epoha. Danas, sedam godina kasnije, isti tip vagona dobija novo ruho i priprema se za novo poglavlje u međunarodnoj železničkoj povezanosti Balkana i Evrope.
Pored modernizacije vagona, najavljene su i nabavke novih lokomotiva, čime bi nacionalni operater „Srbijavoz“ stekao tehničke mogućnosti za samostalno pokretanje međunarodnih linija. Time se dodatno približava trenutak kada bi Beograd ponovo mogao postati polazna stanica vozova ka Trstu, Veneciji i drugim evropskim gradovima.
U dokumentu Evropske železničke agencije iz decembra 2024. godine, koji se odnosi na potencijalne nove prekogranične linije u okviru programa za održivu mobilnost, trasa Beograd–Zagreb–Ljubljana–Trst je eksplicitno pomenuta kao linija od strateškog interesa. Time je dodatno naglašena važnost ponovne uspostave ove veze, kako u ekonomskom, tako i u ekološkom i simboličkom smislu.
Na osnovu aktuelnog reda vožnje, vremenskih podataka iz stanica i zadržavanja na jedinoj šengenskoj granici (Šid/Tovarnik), Putešestvija su napravila simulaciju realnog vremena putovanja. Pod pretpostavkom da se voz nastavlja iz Šida kroz Hrvatsku i Sloveniju bez dodatnih birokratskih ili tehničkih zastoja, procenjeni itinerer bi izgledao ovako:
- Beograd Centar – 22:00
- Šid – 00:25 (granična kontrola: 25 min)
- Tovarnik – 00:58 (granična kontrola: 15 min)
- Zagreb Glavni kolodvor – 03:45
- Dobova – 04:25 (zadržavanje 15 min za promenu lokomotive, bez kontrole pasoša)
- Ljubljana – 06:23
- Divača – 07:12
- Villa Opicina – 07:37 (potencijalna tehnička pauza 18 min)
- Trieste Centrale – 08:26
Ukupno trajanje putovanja: 10 sati i 26 minuta bez ozbiljnijih nepredviđenih zadržavanja.
Za grad koji je nekada bio simbol slobode, glamura kupovine, povratak železničke veze bio bi ne samo nostalgičan gest već i racionalan potez u kontekstu održivog transporta, povezivanja privrede i kulture.
